Како дишемо?

Свако живо биће мора да дише. Животиње дисањем уносе кисеоник у тело. Удишући ваздух, човек узима кисеоник. Дисање изгледа просто. Ми чак и не мислимо како дишемо, мада дисање сачињавају прилично сложене радње. Када човек удише ваздух, он пролази кроз читав низ цеви у телу које се зову дисајни путеви. Они почињу носем, где се заустављају честице кoje би могле да буду штетне за плућа. У носу се ваздух пречишћава и загрева.

Из носа се ваздух спушта кроз ждрело. Одатле кроз гркљан и душник одлази у две мање цеви зване душнице, од којих свака улази у по једно плућно крило. Плућа су велики, меки органи, а састоје се из два плућна крила, десног и левог. Свако плућно крило је потпуно обавијено танким покривачем који се зове плеура или плућна марамица.

Органи за дисање

Плућно ткиво личи на сунђер. Састављено је из мноштва нежних малих мехурића испуњених ваздухом који у њих улази. Кроз душнице ваздух стиже у плућне мехуриће. У њима се узима кисеоник из ваздуха а непотребни гасови избацују се из тела. Ови мали мехурићи, испуњени ваздухом, зову се алвеоле.

Ваздух који удишемо садржи кисеоник, азот, угљен-диоксид и водену пару. Ови гасови се налазе и у људској крви, само у различитим количинама. Када удахнемо свеж ваздух, тада у алвеолама има више кисеоника него у крви. Зато кисеоник из ваздуха пролази у крв кроз врло танке зидове алвеола и ситних крвних судова, капилара. Угљен-диоксида има више у крви а мање у алвеолама и зато одлази из крви у алвеоле плућа, одакле га издишемо.

Узимање кисеоника из ваздуха а избацивање угљен-диоксида из тела омогућује ћелијама да добију кисеоник а да се ослободе штетног угљен-диоксида.

Колико ваздуха плућа могу да приме? Да бисмо то измерили, морамо да узмемо у обзир нормално дисање, затим допунску количину ваздуха до краја дубоког удаха и количину до краја дубоког издаха. To се зове витални капацитет или количина ваздуха коју плућа могу да приме. Одрастао човек има витални капацитет који износи нешто мало више од 4 литра ваздуха; витални капацитет жене износи око 3 литра.

Плућа никада нису празна, чак и када се снажно напрегнемо да издахнемо ваздух. Количина ваздуха која остаје у плућима после максималног издисаја зове се резидуални ваздух, а када удахнемо, овај резидуални ваздух се меша са свежим ваздухом.

Дисање је и вољна и невољна радња. Дишемо и када не мислимо на то, или када спавамо. Али дисање можемо зауставити за кратко време ако то хоћемо — као када задржавамо дах док се гњурамо.

Advertisements

Објављено од стране

Aleksandar

Well experienced freelance Web Developer. Focused to customizing WordPress and developing plugins. Skills: PHP, JavaScript, jQuery, HTML5, CSS/LESS/SASS

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s