Шта је крвни притисак?

Срце je, као што већ знамо, пумпа која избацује у крвоток крв што кружи кроз наше тело. Када се лева комора срца згрчи, крв се потискује у артерије које се шире да би прихватиле пристиглу крв.

Али артерије имају мишићни слој који пружа отпор овом притиску и тако се из њих крв истискује у мање судове тела. Крвни притисак је величина притиска на крв услед срчаног пумпања и отпора артеријских зидова.

Постоје две врсте притиска: максимални и минимални. Максимални притисак настаје када се лева срчана комора згрчи; он се зове систолични или горњи притисак. Минимални притисак настаје непосредно пре следећег откуцаја срца — назива се дијастолични или доњи притисак.

Мерење крвног притиска

За мерење крвног притиска лекар се обично служи једним апаратом у коме се налази живин стуб који под притиском расте или пада. Притисак се очитава у милиметрима висине живиног стуба. Лросечан систолични притисак младе особе износи око 120 милиметара живиног стуба. Дијастолични притисак износи око 80 милиметара живиног стуба. Ове бројке се обично исказују као 120/80.

Када је крвии притисак у овим границама, он обезбеђује редовно снабдевање организма крвљу не вршећи сувишан притисак на зидове крвних судова. Али постоје многа одступања од ових вредности која могу да буду сасвим нормална.

Са годинама, крвни притисак постепено расте све док у шездесетој години живота не достигне око 140/87. Многи чиниоци утичу на крвни притисак. Гојазне особе често имају виши притисак него особе чија је телесна тежана нормална. Забринутост, напрезање, па чак и положај тела могу да утичу на висину крвног притиска.

Advertisements

Објављено од стране

Aleksandar

Well experienced freelance Web Developer. Focused to customizing WordPress and developing plugins. Skills: PHP, JavaScript, jQuery, HTML5, CSS/LESS/SASS

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s