Шта су праживотиње?

Кад бисте из неке баре узели кашичицу воде и ставили је под микроскоп, видели бисте милионе ситних животиња како врве по води! То су праживотиње и оне представљају најпростије животиње за које знамо, јер се састоје само од једне једине ћелије.

Све праживотиње живе у води или на влажним местима. Научници су их врло пажљиво проучавали, јер иако имају само једну ћелију, та ћелија обавља све задатке потребне за одржавање живота! Може да лови храну и једе, вари је и претвара у живу материју. Може да дише, сагорева храну и избацује непотребне састојке. Може и да се размножава.

Праживотиње се размножавају деобом, при чему свака половина ћелије постаје цела нова животиња, или „пупљењем“, при чему се пупољци одвајају и образују одвојене животиње.

Има преко 15.000 разних типова праживотиња, па су их научници поделили у подгрупе или класе. Две главне класе се зову „ризоподе“ и „инфузорије“.

Ризоподе имају „лажну ножицу“, која се избацује у разним правцима, а може и да се увуче у тело. У занимљиве редове ове класе спада „фораминифера“ или шупљикаста ризопода. Њена мала љуштура од креде је пуна рупа. Живи у топлим и умерено топлим морима. Кад угине, њена љуштура пада на дно и током векова се тако стварају наслаге креде.

Фораминифера

Инфузорије су сложеније праживотиње. Имају длачице које им штрче из тела, и користе их као весла приликом кретања кроз воду. Најсложенији облици праживотиња имају длакасте конце, који се зову „трепље“.

Инфузорија
Инфузорија

Неке праживотиње живе као паразити у човеку и у животињама. У извесним фазама свог животног циклуса образују споре. Неке праживотиње изазивају у човеку болести као што су маларија и болест спавања.

Како се множе остриге?

Када загледате отворену остригу, чини вам се као безоблична маса. Па ипак, то је сложено биће које има уста, шкрге, стомак, јетру, утробу и срце.

Има више од стотине разних врста острига. Разликују се по величини, облику, понашању и укусу. Општа им је карактеристика да се веома брзо множе. Пет до шест пута у току једне сезоне избацују икру. Continue reading Како се множе остриге?

Како шкољке праве бисере?

Пре отприлике 4.000 година један кинески рибар, да би утолио глад, одлучио се да отвори неколико морских шкољки, и тако је вероватно постао први човек који је открио бисере! Continue reading Како шкољке праве бисере?

Шта једу шкољке?

Да ли волите да једете шкољке? Многи људи потпуно изгубе вољу за јелом при самој помисли на њих. И тако је свакако морало бити хиљадама година. Нико ваљда у Европи није ни помислио да их једе, све до открића Америке; тек тада се сазнало да Индијанци са апетитом једу разне мекушце!

Continue reading Шта једу шкољке?

Како су постале златне рибице?

Предак златне рибице није нико други већ шаран. У језерима и рекама Кине и Јапана има много шарана маслинастосиве боје, и од њега се даље развијала златна рибица. Вековима су Кинези гајили златне рибице, а у Јапану се то чини од пре 400 година. Европи је златна рибица била потпуно непозната све до пре неких 200 година, када је неколико златних рибица поклоњено госпођи Помпадур, пријатељици француског краља Луја XV. Пошто је мадам Помпадур била прва дама тадашњег света, златне рибице су постале „последњи модни крик“ у Европи. Continue reading Како су постале златне рибице?